Odbegla Karijatida

Sopstvenim rukama

izvajao si me

zamrznutu u pokretu

ukočenog osmeha

bez znaka na živom telu

uhvatiš mi pogled

prepoznaš mi lice

besmrtnice

Nisam potomak Čoveka

i Duha

ja sam šara u mermeru

kamen u kamenu

kao oličenje tvoje vizije

u meni živi i San i Sanjar

ja sam neuslovljena i večna

sveta ženstvenost

u najširoj ulici

najvećeg grada

Ja sam dublja dimenzija

granica između Neba i

Zemlje

plen tvoje podsvesti

ja sam glas u tvojoj glavi

tvoje prvo prepoznavanje

lepote

ja sam tvoja Odbegla

Karijatida

koja nikada neće zaplesati

jer moja stopala ostaju

zauvek čekajuća

( a, ti ti si samo Vajar koji se klanjao svakom kamenu)

Ljiljana Stojadinović

Pročitajte još