Ogledalo noci - Bojan Kasapović

Ogledalo noci

Čekam te u podlugovima sećanja,
baš na onoj raskrsnici gde milovanja
prelaze u naraštaje tek dogorele sveće
i čuje se šapat poljubaca,
kako zora iznova sviće..
Čuju se reči,
dok šapatom najavljuju još toplije dane,
njenih uzdaha.
Dok šapatom dozivam tvoje nago telo,
s prstiju odjekuje boja melodija
sa tvojih usana.

Katkad zastruji kroz ovu nemoć od ove proklete
noći, nikad svica nije bilo ko što su tvoje
oči gladne bile, mojih poljubaca.
Obukao se dan kroz grešne misli moje
ne posustaje da kroči, al sunce prži
pomislim da ću nestati sa naličja peska svog.
A noći su besano čudne, svaka svome trenutku
vuče nezasito.
Svakom je svoja muka najveća, pesme mojih
tamburaša još prkose i ta melodija što
sviće iznova i to svakog jutra,
ostavlja šapatu da se nada na samim
tamnim dubinama, naših zagrljaja.

A noć mi nije sasvim jasna, izobličena sva,
svakakva pravila a nigde lepota samo
po malo neka zvezdica sjaji u toj večnoj tmini.
Otkrivam parčiće od pora, a vatra se radja,
iako pred mojim skutima dodirima rastrcaš
beskrajno zagrljena i očekujes svu nežnost
iz mojih misli, nekako ženstvenošću svojom
s strpljenjem uzdišeš.
Bio sam tvoj slikar snova, bojom strastvenih
smaragda, šarenio tvoje udahe ženstvenosti,
a postelja vrela i sasvim bela, po koja vlas
kose i dodiri smeli, poput ogledala krhkog 

u ovoj noći sto ce doći..

Bojan Kasapović