06.06.2018.
Poezija
Pljunuti tata - Božidar Filipović - Fićo
Pljunuti tata
Ne prođe ni sat,
Ni pola sata,
A da mi ne kažu:
- Pljunuti tata!
Sve komšije redom,
Do osmog sprata,
Samo papagajče:
Pljunuti tata!
Kad uhvatim maglu,
Ili taknem vrata,
Za mnom mama viče:
- Pljunuti tata!
Zaplačem li
Mlađeg brata,
Svi poviču:
-Pljunuti tata!
Čim nervoza počne,
Najzad,da me hvata,
Opet čujem ono:
Pljunuti tata!
Onda upitam,
Onako ljut:
- Dali je tata
Stvarno pljunut?
I jesu li,zbilja,brate
I druga djeca – pljunute tate!?
Božidar Filipović - Fićo
(1953 – 2008)
-200x200-rez.jpg)
