Povedi me…

Snovi mi doleću i odleću,

Nebo srebrnim prahom posipa,

dok se u meni, zora probudjena rasipa.

Osećam nejasan drhtaj u srcu,

pruži mi ruku i povedi stazom

gde borovi mirišu, a cvetovi stidljivo

ispod lišća pomaljaju i za suncem uzdišu.

Povedi me rodjeni moj,

kraj mora stazom raspuklih granata,

otvori zaboravljena za mene

novih nadanja vrata.

Povedi me stazom belih ruža

ka svetlosti kojom daljina,

posuta sunčevim prahom pruža.

Povedi me rodjeni moj

Natalija Novaković

Pročitajte još