San o pokojnim roditeljima - Slavko Mali

San o pokojnim roditeljima 

Sanjao sam majku na tamnom čardaku

lica hladna, mermerna.

Gleda u daljinu, preko mojih očiju.

Mahao sam joj očajno iz mraka, bez glasa.

Nestade iza zavese maglene.

Videh oca iza sebe, kako se davi

u žutoj reci ustalasanoj.

Skočih u talase da ga spasim.

U ruci mi ostade samo njegov crni kačket.

Ispliva na obalu, ode ne okrenuvši se.

Izađoh mokar iz vode i odoh na trg

među ljude koji žure.

Ispružih ruku s crnim kačketom

i drhteći počeh da ponavljam reči:

Ko ima višak ljubavi, nek udeli

Ko ima manjak, nek uzme od mene...

Samo okretaše glavu na drugu stranu

jedući svoju brzu hranu.

Tad mi u crni kačket slete bela ptica

Snese jaje, i leže na njega.

Počeh da je grejem bojom svojih očiju.

Da nas opet bude troje…

Slavko Mali

____________

Foto: Free NET