Stih na klupi

Kad neven sušom izmučen svene

I kad mu sjever oduva lati,

Zažmuri, mila, sjeti se mene

I sve će naše da ti se vrati...

Noć što na vrelu kišu miriše

I osušenu smokvu s Ribnice,

Nasmij se, iako nikada više

Mene ni moje Podgorice.

Nikada više grad i poeta,

Nit` stih na klupi, kog ljeta skriše,

Samo ti, mila, do kraja sv`jeta,

Nemoj da kažeš: Nikada više.

Jer... kad bi to ja i moj grad čuli,

Plašim se da bi stvarno umrli.

Neven Milaković

Pročitajte još