Suđeni moj - Vesna Bošković

Suđeni moj

Kojim to imenom da te zovem?

Večnosti moja, bebo nestašna,

svaki je zrak zvezde naše

po jedna reka ljubavi

a svaki osmeh obraza tvog

jedna je grana masline.

Kojim to imenom da te zovem?

Pitomi golube, svilena suzo,

svaki je jastuk kolevke naše

mekši od paunovih nežnih pera

a svako olistalo stablo u poju

tvoj mili glas je kada zapevaš.

Kojim to imenom da te zovem?

Probuđeno proleće, oče moje sreće,

svojom stvarnošću zastideli bi mi

sve vizije nečijih nada

a svojim životom i srećom ovom

učinili da svet nestane pred nama.

Kako? O kako da te zovem?

Neizreciv si moj miris,

moja svežina, muzika i strast,

ti suđeni moj!

Vesna Bošković

Pročitajte još