04.05.2018.
Poezija
Zrno mene
Zrno mene
Izvrćeš mi kožu,
Ti.
Čiji je pogled ko hijenin.
Rečju me mamiš,
preponama kliziš.
Uzećeš mi zrno mene,
već si mi pokidao ogrlicu
od ćilibara.
Od kamena umeš izvajati
Sunce.
Htela sam da mi ne priđeš,
da ne piješ mi sokove.
Morao si,
Ti...
a rekoh ti da mi je kosa
nemirna,
duša krhka.
Dva znaka nosim.
Umeš li nahraniti oba?
Ti,koji umeš
pokrenuti žižak koji gasne.
Dragana Kovač
-200x200-rez.jpg)
