BARSKO SAZVEŽĐE NESANICE

Postoji u ovom košmarnom vremenu jedno mesto, lastavičije prestolje, gde se okupljaju snovi. Oni koji nikada neće biti dosanjani, ni kada san postane istina.

Bar je sjatište pesnika, u čijem gornjem kraju prestolja sedi čovek po imenu Labud N. Lončar, koji je sebe posvetio poeziji. Osnivač književnog društva NEKAZANO, da bi se poetska reč neomeđena ničim mogla kazati.

U ime toga je i ove godine raspisan Međunarodni konkurs ljubavne poezije, na koji su pristigle sto pedeset ljubokaza.

O izboru najlepše tri pesme, starali su se, svojom iskrenošću, bez bilo čijeg nagovora Slobodan B. Đurović, Ana Pravilović, Gordana Sarić i ispred Udruženja Nekazano - Labud Lončar; I moja malenkost Slobodan Ristović.

Odlučili smo da to budu pesme:

 „Primorska žena“

 „Nekazano“ i

  „Pepelnica“.

Naša usaglašenost, nije proistekla iz otvaranja koverata sa šiframa. Nama njihovo razrešenje, nije bilo potrebno. Imena autora će nam sada, pred vama dati Labud Lončar, utemeljivač ovoga konkursa.

Ovako ophođenje prema nekom konkursu, meni nije poznato. Zašto je to ovako učinjeno? Učinjeno je poštenja radi i poštovanja poetske reči. Oni koji su nagrade dodeljivali bez vođenja brige o rečima, koji je ljudski obraz pred bogom, činili su sram. Svaka nagrada treba da ima svoj obraz, kao onih koji o tome odlučuju, tako i onih koji su svoj dar pred drugoga izneli.

Ovaj žiri i književno društvo koje je raspisalo ovaj konkurs, možda nisu izabrali najbolje, a to i nije moguće.

A da su to čestito učinili, to jesu.

U TO IME ČESTITAM, DOBITNICIMA NAGRADA.

Čestitamo i svim učesnicima na konkursu.

Nadamo se da je ova manifestacija krilati spomenik ljubavi.

I da se tom krilatošću može leteti snovima i javom.

Živeli i neka nam je sa srećom ovo druženje u današnjoj prestonici ljubavne poezije.

Slobodan Ristović