MARIJA RADOVIĆ, NOVA PRINCEZA PESNIČKOG CARSTVA - Intervju

Njena pojava na našoj pesničkoj i uopšte na književnoj sceni po mišljenju mnogih nosi neku novu nadu. Ona je poput sunca koje se rodilo baš onda kada se više nego ikad činilo da će još dugo vladati mrak. Postala je svetlost koja se ne miri sa nametnutom tamom. Takođe, može se slobodno reći, da je postala ili da bar postaje i odgovor našeg vremena koje je dobilo unapred nametnutu presudu da će biti prazno i pronevereno, bez svog traga i izraza dostojnog prošlosti. Ako vam se ove reči čine kao previše krupne i neadekvatne temi, biće dovoljno da se upoznate sa radom ove devojke i biće vam jasno, da je svaki kompliment apsolutno opravdan i na mestu. Marija Radović, jedna od naših najtalentovanijh pesnikinja. Devojka retkog talenta i specifičnog životnog puta u razgovoru za naš sajt govori o motivima svoje književnosti, svojim životnim težnjama, i pre svega, o svojoj prvoj pesničkoj zbirci “Iz ove kože”. 

Marija, uskoro će u izdanju Gradske biblioteke “Vuk Karadžić” iz Aleksinca, biti objavljena tvoja prva zbirka poezije. Kakve to emocije budi u tebi, uopšte, reci nam nešto više o tome?

- Pre svega, želim da se zahvalim na pozivu za intervju. Često se susrećem s tim pitanjem u poslednje vreme, jer je knjiga na pomolu. Pomešana su osećanja. Vlada entuzijazam, ali moram priznati da me prati izrazit osećaj odgovornosti. Veoma dugo radim na ovom projektu, koji za mene predstavlja važnu životnu prekretnicu.

Debitovati na književnoj sceni uglavnom sa sobom nosi i veliko nestrpljenje, čežnju, iščekivanje, možda i tremu. Da li je i kod tebe tako?

- Iako jako dugo iščekujem ovaj trenutak, radila sam na svom strpljenju. Za sada nemam tremu, mislim da će se ona tek javiti pred samu promociju.

Naslov zbirke je "Iz ove kože", ujedno tako se zove jedna od pesama u zbirci. Šta se krije iza naslova tvoje prve knjige?

- Smatram da je ona najbolji izbor da se zaokruži cela zbirka, jer je sama po sebi "raznovrsna" i obuhvata više razrađenih tema. Iza nje se krije ogledalo savremenog društva iz ugla, sada već, dvadesetčetvorogodišnje pesnikinje.

Kada si u sebi otkrila pesnički dar, i da li je postojao neki prelomni trenutak kada si rekla da je poezija između ostalog tvoj život, odnosno, da njome želiš ozbiljnije da se baviš?

- Svoju prvu pesmu sam "napisala" sa pet, šest godina. Inspirisana našom pravoslavnom verom, jer me je mama kao malu slala na veronauku. U pitanju je "Božićna pesmica", posvećena Isusu Hristu. Mama i tetka, koja je inače umetnik, su odmah prepoznale talenat. Najviše je eskaliralo tokom srednje škole, kada sam shvatila da je pisanje moj poziv.

Gotovo svi koji su došli u kontakt s tvojom poezijom ističu da si izuzetan talenat. Naglasio bih to:“izuzetan”. Često se apostrofira zrelost i dubina tvojih stihova s pram malog broja godina koje imaš. Koliko pozitivni komentari imponuju?

- Za mladog stvaraoca to predstavlja veliki vetar u leđa. Imponuje. Posebno, što dolaze od ozbiljnih, intelektualnih ljudi, koje veoma poštujem. Sa druge strane javlja se odgovornost, možda čak i "teret", zbog velikih očekivanja.

Reci mi: Kakve su reakcije najuže okoline, pre svega porodice? Ako se ne varam poezija i uopšte književno stvaralaštvo u tvojoj porodici nisu retkost?

- Što se porodice tiče, imam svu podršku. Kako kažu za mene "bilo je pitanje trenutka" kada ću to javno predstaviti. Talenat za pisanje jeste genetski nasleđen s očeve strane. Imamo dosta umetnika, freskopisaca i ikonopisaca, kao i pesnika. Posebno mi je drago što sam prva pesnikinja od mlađih generacija.

Rođena si u Crnoj Gori, dugo živiš u Aleksincu, studiraš u Nišu, a srednju školu si završila u Prokuplju. Koliko su ti te neobične okolnosti: da si imala i da imaš kontakt sa različitim mestima, možda i mentalitetima, pomogle da bolje razumeš svet - i da li je i to uticalo na tvoje pesništvo?

- Da, to često ume da zbuni ljude na kraju odakle sam tačno. Kada u ranom periodu promenite sredinu, to je izazov i iskušenje za dete. Imala sam priliku da osetim lepu, a i onu manje lepu stranu prihvatanja našeg društva. To je posebno dalo doprinos mojoj knjizi. Sada, iz ovog ugla, smatram da je to ključan trenutak mog pesništva. Na taj način najbolje složite sliku o ljudima i okolini.

Književnici, književnice, često su i korektor društva u najširem smislu ali i neka vrsta zalutalih bića u ovom svetu. Da li ti se čini da je danas taj jaz iumeđu duše, recimo jedne pesnikinje, i prilično ekstremnog i dominantno materijalnog sveta nikad veći?

- Složila bih se sa tim. Naravno, to zavisi i od vrednosti i principa koje zastupate kao čovek. U mojoj knjizi sam istakla emotivno, psihičko i duhovno stanje u savremenom društvu, ujedno sve što čini čoveka kao biće. U tome se može prepoznati pomenuti jaz, a i vapaj da se taj jaz umanji. Smatram da je danas u ekstremnom obliku zastupljen.

Ti si studentkinja prava, ujedno pored poezije, baviš se i modelingom - i to vrlo aktivno i vrlo uspešno. Kako kombinuješ sve to?

- Svestranost je "mač sa dve oštrice" . Moram priznati da nije lako, veoma je ključna dobra organizacija. Pravni fakultet traži svoja odricanja i posvećenost. Trudim se da rasporedim prioritete. Modeling ubrajam u hobi, koji me opušta od svakodnevnih obaveza.

Modeling i poezija, na prvi pogled nespojvo. Da li je tako?

- Primer sam toga da je u pitanju predrasuda. I te kako možete negovati oba.

Da se vratimo na poeziju. Kratko si na našoj pesničkoj i uopšte književnoj sceni, ali kakvi su ti prvi utisci? Savremena književnost i savremena poezija u okviru nje? Takođe, mladi autori, kako ti se oni čine iz tvog ugla?

- Ja sam tek napravila prve korake kada je u pitanju javna književna scena. Mislim da tek treba da slegnu prvi utisci. Trudim se da budem usredsređena na svoj rad, tako da nisam preteranu pažnju posvetila ostalim autorima. Pojedine koje poznajem bih pohvalila, ima mladih talentovanih ljudi.

Šta privatno najviše voliš da čitaš, i da li kao stvaralac imaš neke uzore?

- Ne volim da ograničavam sebe po tom pitanju. Volim da čitam klasiku, poput Dostojevskog, domaće i strane pesnike, kao i stručnu literaturu prava i medicine. Za sad nemam konkretnog uzora... Možda bih izdvojila Njegoša, Vitomira Nikolića, Isidoru Sekulić...

Možda je prerano za ovo pitanje, ali: Kakvi su ti planovi za budućnost? Mislim naravno, po pitanju književnosti. Isključivo poezija, ili možda razmišljaš i o prozi?

- Plan mi je da se posvetim promociji svoje prve zbirke poezije. Prva zvanična promocija biće u Aleksincu, nakon toga u Nišu. Želja mi je da budem zastupljena kao autor na sajmu knjiga u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Nadam se da će neka od izdavačkih kuća prepoznati moj talenat. Možda bih u budućnosti razmišljala i o prozi. 

 * * *

Marija Radović, rođena je 19. januara 2001. godine u Bijelom Polju. Deo detinjstva provodi u Kolašinu a deo u Aleksincu, gde i danas živi. Studentkinja je Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu. Pored pisanja poezije, bavi se i modelingom. Zbirka "Iz ove kože" (Biblioteka Vuk Karadžić, Aleksinac, 2025.) njeno je debitantsko književno delo.

* * *

Iz ove kože

Kada bih razmišljala o svetu 

u kojem živimo

Setila bih se razloga, 

zašto sam plakala na rođenju

Vazduh udišem od sveta

Posmatram svakodnevno ljude,

ali retko susrećem čoveka

Udaram barikade duhom,

jer ne nudim ono što žele da čuju

Prolazim etiketirana kroz masu 

Bodem oči, uši...

Na zemlji sam kamen spoticanja

Bunt neumornih reči, pljunutih na slobodu

Dok voz obećanja vodi ka svetlu,

mrak sam u tunelu

Da se barem na kratko,

doživi budućnost pre vremena

Objasni me

 * * *

O prolaznosti

Nedostaješ među ljudima 

samom sebi,

odbačena senko

pod veštačkim svetlom

Navečerje razdanjuje 

misli čovekove proste

Krčag pun grehova u grču ruke

Ljudska ti nemoć hrli 

očima ka plavom bezdanu

Ponizna spram života

Molitvom vapeći za kišu,

da spere vatru vremena

sa voštane figure svoje

Autorka pesama: “Iz ove kože” i “O prolaznosti” - Marija Radović

Razgovarao: Nikola Trifić