Otac - Mila Marković

Otac

Otac moga oca,

prva i poslednja reč,

glava i kuća i prag,

ralom ostavljaše trag

na njivi, čim osvane dan.

Otac moga oca,

beše sin i otac i sveti duh,

kući i rodu svom.

Voleo je da sedne na uvratu,

i gleda u izoranu zemlju do sumraka.

Otac moga oca,

ljubio je slavski kolač

uz blagoslov ralu, brazdi i žitu,

ljubio je po sred čela kravu i jelu vitu

kraj bunara što hlad mu pravi.

Otac moga oca,

beše stena, i kremen kamen,

kuća na ramenima u srcu plamen,

i toplo ognjište.

Pod skute i ispod kožuha,

ponese priču moravskog belutka,

i tajne priobalnih vrba.

Otac moga oca,

beše sveti otac,

i beše sveta njegova reč,

i kuća i njiva,

dok njega beše,

dok beše njegovog blagoslova!

Mila Marković

Pročitajte još