Lepo je...
Tačno je da promaja u njoj struji
I da postala je sasvim gluva
Za istinu već odavno je
Tupa
I briga je što misle da je glupa
Veliki kroje joj kapu po
Po meri
Za kakvu-takvu nema zime
Mirisnim praškom brižno je peru-deru
Da glava ne dodje do
Istine.
Zbog mira bolja je i prazna glava
Jer ništa ne može da je slama
I nek je prazna ko stari ćup
O kako je lepo biti glup
Glava svaka je tvrda ko tikva
Pamet joj I nije toliko važna
Dovoljno šuplja i veoma
plitka
Prihvata samo obećanja lažna
Davno izumrla joj je siva ćelija
I ne može niko da joj preti
Sad se oseća ko pravi delija
O kako je lepo živeti bez pameti.
Živi sasvim opušteno u ekstazi
Prazna rupa glupostima se puni
Bez brige što velika sila je gazi
Bitno je da ne razmišlja i da se ne duri
I šta će nama pamet u glavi
Da zbog nje svaka nas ruka davi
Pa mi smo valjda srbi pravi
Srpku glavu svaka glupost mami.
Zorica Baburski