A, znaš li ?! – Tijana Iloski

A, znaš li ?! – Tijana Iloski

Znaš li,

Ti,

ko god da si,

da te volim?

Volim te,

bez htenja,

Bez strasti i želja.

Volim te,

bez očekivanja,

nadanja,

Bez duga

i zasluge.

Volim te ,

najčistije.

Onako dečije

kako se voli.

Kada pitaju zašto,

a ti kažeš :

E, zato.

Osećaš li,

Ti,

ko god da si,

da te volim?

Da mojih pet godina

naspram tvojih devet,

Čine,

da si najveći u mojim očima,

Najhrabriji,

Najpametniji

dečak na svetu.

To što gunđaš

kad ti stanem na senku,

da su :

devojčice dosadne,

i naporne

i bezveze,

To me još više tera

da te grlim kada se otimaš.

Znaš li ,

Ti,

gde god da si,

da te volim?

Pitam se,

da li si pronašao one mrvice

za mračne dane

koje sam ti ostavila

još prošlog veka,

u onoj tajnoj pregradi

iznad kreveta.

Brinem se ,

kada te ne prepoznam dugo

u nečijem pogledu.

da si negde zalutao

i da ću morati

duže da čekam.

Znaš li,

Ti,

kakav god da si ,

da te volim?

Najveća sreća je ,

kada me pustiš u svoju tamu.

Da budem deo toga.

Ne diram ništa.

Samo sam deo.

Nema veze što me posle

gađaš kamenicama

i duriš se kad ti ukradem

parče neba iz oka.

Znaš li ,

Ti ,

šta god da si ,

da te volim?

Kada si imao 17 godina,

smejala sam se

tvojim pokušajima

da budeš odrastao.

Izvini .

I tad sam volela

tvoja pisma

koja nikad poslao nisi.

I one mangupske osmehe

upućene svakoj

koja je možda bila Ja.

Znaš li ,

Ti ,

ko god da si,

da te volim?

Kroz sve hodnike ovog sveta,

I sve reči meni neupućene,

I sva zvezdana jata

koja su protutnjala

I sve želje koje su izgorele,

sve tuge noćne,

I one manje,

dnevne,

Kroz sva bespuća,

traženja i žaljenja.

Znaš li ti,

ko god da jesi,

da te volim?

Tijana Iloski