Alchajmerova sonata – Goran Matić

Alchajmerova sonata

Počeo sam da gubim stvari
neko ih pakuje i šalje
na nepoznate adrese,
tu sam na ničijoj zemlji
gde uredno niče
podsmešljivi korov praznine.
Tu gde je bio bol
danas ga nema više,
tu gde je bilo srce
osto je grumen okamenjene vode
al srca nema vise.

Počeo sam da gubim stvari,
tri jarke boje i komad ofucanog platna
neke fatalne ljubavi,
noćni leptir iz leve pretkomore,
kamen u bubregu smeha,
stegonoša iz kompleta olovnih vojnika
i sve njihove besmislene bitke.
Mahovina sa severne strane moje duše
i sve bezvezne sitnice
što su pravile vratolomije
na trapezu vremena,
ničega nema više.

Počeo sam da gubim stvari,
taj kanap sto su mi na rodjenju
gurnuli u ruke i rekli:
"Vuci, tamo negde je kraj
i svašta će ti se sa njega lepiti za prste".
Ni njega nema više.
Nestali su mi neparni dani
i noći mladog meseca.
Tu gde je bila presećena odstupnica
iz ljubavi što mi glodje kosti,
nema je više,
rekli bi sloboda,al nije,
sloboda je nepredvidiva
i ona je nestala.

Tuga nestaje dok gledam
kako isčezava blizina iz tvojih zagrljaja,
ne grliš me više isto
sad imaš ruke
od bodljikave žice.

Goran Matić