Brate moj
Jutro je
Prozračnim velom
pokrilo sve,
na istoku se nazire bledi sjaj,
noć još uvek
neda svoj smiraj.
A, ti brate moj,
Suzo vrela u srcu,
tamo kao u snovima lebdiš,
krila anđeoska širiš
al´ ne možeš
do mene da doletiš.
Tamo vetrić ne pirka,
zore se na tebe ne smeše
samo oči tople zelene
naše majke
suzne te prate.
Prazna je sada
kuća doma tvog,
nema tišina
njene odaje pohodi,
jer čeljad tvoja
po tuđim ulicama
za životom golim hodi.
Natalija Tanja Novaković