Bulbuder u ponoć - Vladimir Vuković

Bulbuder u ponoć

U ponoć dobri ljudi odleću zvezdama:

ne ostave pismo niti išta,

samo vatromet pršti u slobodnom padu

(možda se konačno raduju?).

U ponoć pa vekovima zatim

na Bulbuderu ne čuje se slavuj

niti iko pamti,

jer sve beše davno,

veoma davno,

juče.

Vladimir Vuković

(Iz rukopisa)

Pročitajte još