Crne višnje
Onog leta
one večeri
kada je oblak s´ mukom
porađao kišu,
dok je u daljini grmelo
a crno nebo se sastavilo
sa crnom rekom,
dok si jeo crne opore višnje
sa moje bele haljine,
kada je svetlela
samo tvoja cigareta,
na rukama si me podigao
čak do meseca...
da li pamtiš kako si pojeo
sve crne višnje, opore
ni jedna nije preostala,
pre nego što nas je
kiša blagoslovila?!
Maja Kiš