Cvet - Natalija Novaković

Cvet

Ja stabljika sam

bez cveta,

okupana nadom,

da će rosa biserom,

ukrasiti moje želje,

da zasijam srebrom svakog trena,

niskom blistavih bisera,

k´o morska pena.

Oteta od vremena

u noći bez zvezda,

u kolevci

mesečeve paučine,

moj skriveni cvet

se razvija i zri

i u njemu medeni prah vri.

Cvete moj,

u maju si najlepši

kad procvetaš,

a ništavan pred večnošću,

uz kišu i sunčev zrak,

uveneš i nestaneš.

Nestaneš u svetu,

koji od nas toliko hoće,

u kom sve procveta

zri i prođe.

I ne mogu više da se borim,

u noći punoj mesečine,

za zlatnim suncem

od želje gorim,

da vrata ljubavi večne

Otvorim.

Natalija Novaković

Pročitajte još