Da mi se poklope stvari
Da mi se poklope stvari,
onakve,
kakve ih sklapam
dok te zamišljam
kako kraj mene postižeš
sve sto smo sanjali,
kad odbacimo,
onaj kliše,
da se nešto mora,
a ne mora se ništa.
Da mi svane dan,
kakav znam,
da svanuti neće
i da se svet
naopačke okrene
opet ostaješ na mestu
koje mi je nedodirljivo
i nejasno,
pa pomalo počnem
da grebem,
po površini
i ne nalazim ti srž
jer nije meni ona dostupna.
Da mi se poklope stvari,
onakve,
kakve ih sklapam,
prvi put bi video,
da žensko telo drhti,
a da ga tvoja ruka nije
ni dotakla.
Milica Radović
