28.11.2019.
Poezija
Dan kada je prokuvala kiša – Goran Matić
-800x400-fixwidth.jpg)
Dan kada je prokuvala kiša
Oprosti što sam zalutao u tebe
Stružući kamenom ljubav sa pete
Sa tog mesta gde sam najslabiji
Ponekada ljudi rastu kao trska kraj reke
Samo da bi šuštali na vetru
Ponekada zabijem nokte u sopstveno srce
I pogledam šta pod njima ostane
Komad februara
Kašičica kiše
(Zašto ljudi zaboravljaju kako se priziva kiša)
Komad mahovine sa severne strane drveta
Koje raste tamo gde strane sveta nisu bitne
Galebovi koji ništa i ne slute
Ja sam samo bumerang zalutao u vremenu
Sa koga nestaju otisci ruke koja ga je zavitlala.
Goran Matić
