14.11.2019.
Poezija
Đinđuva od stakla – Tijana Iloski
.
Đinđuva od stakla
Izmislili su me.
Utočiste da budem.
U staklenoj kugli.
U dečijoj igrački koja stoji na polici,
Dosada ili tuga kad nagrnu
Protresu.
Zvezdice se uskomešaju,
bude lepo
par trenutaka.
Onda zaborave.
Izmislili su me.
Želja da budem.
U svetu bajki,
gde ne postoje bića koja ispunjavaju želje.
Sećanja koja imam
Nisu moja.
Od pamtiveka ih nosim u sebi
Pričam o njima da potvrdim sebe.
Ali znam i dalje
Da su me izmislili.
Ni ime mi nisu dali kako treba.
U svim svetovima se odazivam na šapat,
ne na povik.
A raznih šapata ima.
I raznih svetova ima.
Ne znam u kojem stvarno postojim.
Jer su me izmislili.
Tijana Iloski
