Doba bezazlenosti - Nena Miljanović

Doba bezazlenosti 

večna

kao Vermerova Mlekarica

stoji kraj kuhinjskog stola prekrivenog mušemom

i iz šolje u šolju presipa zaslađeno mleko

( da se brže ohladi)

sedmogodišnjoj dremovnoj meni

u mrazno školsko jutro

u mome sećanju

moja mlada mati

sa rukama

što mirišu na tek ispečen domaći hleb i mladu surutku

sve jednako tako stoji nagnuta nada mnom

i pretače mleko i moje snove

i traje i traje taj beskonačni čas dobrote

sav plav od njenih prozirnih očiju

i nikako da otvorim vrata razgrejane kujne

da zakoračim u ledeno januarsko jutro

i krenem u školu

gde nema mame da toči mleko i tople reči

od čega mi se spava

glave položene na mušemu

osutu žutim suncokretima sa mamine letnje haljine

na čijem skutu spavam u travi pod našom lipom

pod petogodišnjim nebom

spavam san

već decenijama

Nena Miljanović

________________

Foto: Free NET