Duh tvog sunca - Ana Došen
Duh tvog sunca
Ja bila bih svetlost tvoje tamne strane
jer u meni goriš
kao radost,
kao bol!
Za tebe bih donela
mirise iz njedara
usijanih pahulja
s vrha planina,
iz srca dolina...
Misterija Sunaca leži
u neprolaznoj lepoti
i kada su ranjena
iglicama mraza,
brzim menama!
Da mi je život pahulje
ja bih ti dokazala
makar na tren
šta je sklad i
postojanje...
....zbog tebe, moje sve,
i onda kad nebo izbriše
mlečno bele putanje
od galaksije do bestragije...
ja biću tu
jer ne plašim se da volim
te tvoje ruke pesnika
isposnika i ratnika!
Isti smo i ako to
ne priznajemo...;
obriši suze u mojoj kosi
zgrej se u grudima mojim
kao na ognjištu
detinjstva svog,
ostani slobodno...!
Izlivam svo zlato stečeno
i urođeno u tvoje posude
da kao večna reka
nepresušno tečem
tvojim životom...!
Da nikada ne osetiš žeđ
ja bila bih izvor i sjaj
u prvoj rosi otvaranja
latica prvih cvetova,
u zeleni osvit proleća...
Ana Došen