07.09.2020.
Poezija

Giljotina - Tijana Iloski

 

Giljotina

 

 

Ovo je krvnička pesma

Kojom ću ubiti tebe u meni

I mene bez tebe

 

Ovo su ožiljci ružni

Od užasno gladne gladi

Ovo su urlici zverski

Od mahnite čežnje

Ovo je gorda osveta

Nemih usana ispljunita

 

Eonima

Spaljujem neba.

Životima predugim

Rađam nove svetove.

 

Kletva  je

Laž je

Ljubav je

 

Moja je.

Da mi ne da

da odem.

Tvoja je.

Da ti ne da

da ostaneš.

 

Ovo je prokletstvo

Zariveno u meso

Zakopano u krvi

Bez kojeg nikad neću moći

 

Ovo je krvnička pesma

Kojom ću ubiti sebe i tebe bez mene

 

Ne daj mi da izgovorim

Ne daj mi da se usudim

Ne daj mi da pokažem

 

Koliko te želim u tačci

gde se moji svetovi urušavaju i nestaju

Želim,

zarivenog ispod rebara

Kad puca zora od krvi i slasti

Želim

jedno jutro

Prepuno snova

I bez časti

Želim te tamo gde ne dosežu reči

U tišini koja kopni od žeđi

Želim

Žeđ od koje se umire večito,

a nikad do kraja.

 

Posadi me životom da život budem

od korenja i kamena i vode

Da otmem se mračnom i nepoznatom

 

Da izrastem u strahu od sutra

Da dosegnem to sutra

uljuljkano u juče.

 

Ne daj mi da pomislim

Ne daj mi da izgovorim

Ne daj mi da ti kažem

 

Želi me sobom

Želi me svime što imaš i nemaš

Želi me svešću da smo pepeo

Da smo ništa

Da nema dalje i kad dalje dođe

 

Želi me

Kostima

Očima

Kožom

Želi me poslednjim zidom koji nije pao

Želi me do onoga posle kojega nema nazad.

 

Tijana Iloski