Gospodarice
O, noći zloslutna, budno oko crno,
nezasita, užasno hladan ti je dah,
ustima beskrajne gorčine sikćeš
i mladi život pretvaraš u prah.
Nabrekla od zlobe, od mnogo besa,
zgrušane krvi i zagušljivog zraka.
Tvoj ledeni ujed prožima do srži
i ostavljaš srce, bez životna znaka.
Znam, da će tvoja usta tiho, bolno,
celivati trošnost uvelog mi tela.
Zakukaće crvljive rane od jada,
Od nakaza kolimskih (ne)dela.
Gospodarice, vlastoljubiva!
Ne, ne plašim se smrti i ne kunem.
Pijem gorke suze, žalim mrtva proleća.
Trpim bol u tami koju ne razumem.
Stežeš me, mučiš sve jače, sve bešnje!
Izdiše duša, bolovi zveče.
O, prokleta noći, nikad, nikad više!
Pusti dani u kolimskoj noći ječe.
Zorica Baburski
