Gospodin Nušić u Leskovcu
"Guram se, za mesto u ton kinu Kostić, ali ova dosadna junska kiša me je nagnala, da zadremam i zaspim, pre projekcije filma, u bioskopu Leskovačkog Kulturnog Centra. I sanjam glavom i bradom, Nušića, ali ne na platnu, već na bini, uživo pred Leskovačkom publikom. Maše nam s bine, i kad se stišaše zvižduci, ovacije i aplauzi, on nam reče samo:"Vidimo se kasnije! Vidimo se kasnije!"...
Vreme procvata i blagodati, Mihajla Babamilkića predsednika leskovačke opštine, 1903.godina.
On je u prvom redu, u odelu sa lentom, ordenjem, gustim belim brkovima, i zamišljenim pogledom, iza njega u smokinzima sa cilindrima na glavi, trgovci, zanatlije, pa ne toliko gospodstveno obučeni, konopljari, kudeljari, kalfe, šegrti, a ja sednuja, u z´danj red, a ćuška me jedna mlada Leskovačka frajla, sva napirlitana, po poslednju modu iz bel´ svet, pa preko Beograd, s fijaker, u salon mode, na Široku Čaršiju, kude u izlog imaše golemi šeširi, i čipkaste, ´aljine.
Takoj obučena do men´, sedeše Zorka. Vika mi:
- "Ne se tepaj bre Dušane!!!
- A mori ženo, za koe me v´zdan d´n, ćuškaš, i laktaš se!?
- De, de, će počne da zbori čuveni spisatelj Branislav Nušić, s´m se malko strpni… A ona ko da vu branim, s´m se češka, kude gu ne svrbi, očijuka, i manda s neku lepezu, bigim se ladi, vrućo vo, a ko da se brani od komarci pod vrbak do reku Veternicu.
S´m, premišća jednu nogu preko drugi, rovi oči na mene i uzdisa.
- Ti li si Zorka Mantina!? - pitujem gu.
- Ma jok bre, na Mitku
- "Vrućku"!
- A, vrućko ovden, vrućko, založija kube gazda u ton kino Kostić.
- Ama ti boles´an li si, koe buncaš, nemaš li temperaturu!?
Aaaa! - zapanjih se, i vruće mi od junske sparine, i preznojavam se, da majica na meni može da se cedi.
I onda iskača na binu Trajko-Čekerka", sve i sva u ton kino Kostić, i ložač, i čuvar, i cepač na bileti.
Vika glasno:"Dragi precedniče, dragi sugrađani, večeras kude nas, gostuje s´m, Branislav Nušić slavni spisatelj, iz Beograd, u društvo s gospoju, Margitu Dubajić, opersku pevačicu, i komičara iz narodno pozorište, Dejana Dubajića
- A, ha, ha, ha, a, ha, ha, ha.- Iceri se, a Zorka me munu s lakat pod rebro, da me zabole i jauknu:
"jao!!! - Koe si se icerija, slušaj koe čovek, mudro, zbori!"
Trajko nastavi da deklamuje:"na program će budnev, duhovite besede, gos´n Nušića, skečevi, revije, horovi, i balet!"
- Lele, lele, lele, koe ti ne, na repertoar. Kad se utuli svetlo na ma, u ton kino Kostić, lampe na gas´ počeše da žmirkav, ko Zorka i udavače iz Leskovac, i pustiše sve onoj, što nabroja Trajko Čekerka, al´, na platno!
- Mene iz sna u parteru bioskopa Leskovačkog Kulturnog Centra, razgruši Šilja, potrčko.
- E, ima film. Od tepanje! - Brusli!!!
- Ko poparen, ripnu se na noge, dadoh kartu za film Šilji, i istrčah, kroz hol, sav začuđen.
- Lele, lele.. Kakav san! Mora da ga pribeležim!,
P. S. Svaka sličnost sa likovima iz priče nije namerna. Krajnji cilj je humor i zabava.
Dušan Dojčinović