Peko Laličić – prikaz knjige "Mostovi u nama" Gordane Opalić

LEPOTOM IZRAZA I LEPRŠAVOM MIŠLJU

DO SRCA I UMOVA ČITALACA

Gordana Opalić, Mostovi u nama, Nova POETIKA, Beograd 2022.

Odavno je rečeno da živeti znači izabrati, a biti srećan znači umeti izabrati. Ako je tako, a mnogo toga ukazuje da je najčešće tako, onda je Gordana Opalić srećna osoba jer je izabrala profesiju koju voli i u kojoj se ne samo pronalazi već i svojim primerom i delanjem ukazuje da sreću pronalazi u ljudima i da se mostovi koji uspešno spajaju ljude prvenstveno grade u nama.

Ovu moju konstataciju ona, kao nastavnica srpskoga jezika i književnosti veoma vešto, neusiljeno i snažno potvrđuje tako što u romanu-prvencu ''Mostovi u nama'' živi život svojih učenika koji čitaocu dočarava lepršavom mišlju i lepotom i lakoćom izraza se izdiže iznad onog emotivnog. Jer im je dušom i srcem bliska i jer sa njima deli svakodnevicu.

Otuda i ovo veoma životno štivo ostvareno kroz njen doživljaj i viđenje današnjeg sveta mladih na primeru maturanata jedne beogradske gimnazije kojim na veoma specifičan i vrlo dopadljiv način otkriva njihove emocije, sličnosti, stremljenja, psihološka stanja i traženja sebe. Ali i bahatost i nadasve adolescentske nade, ideale, nemire i lepotu njihovih sanja.

Realizovan kroz prikaz nekoliko sličnih, ali i različitih sudbina i duševnih stanja učenika istoga odelenja, roman ima mnogo dramskog u sebi, deluje veoma dinamično i upečatljivo, pleni i drži pažnju čitaoca, te se bukvalno čita u jednom dahu.

Ovo i zato što je stavljen akcenat i na redak ali negativan uticaj roditelja i porodice kao osnovne ćelije društva na svoje potomstvo, što nažalost u nekim slučajevima rezultira pojavama otuđenosti, nevaspitanja, netolerancije, bahatosti, pa i vršnjačkog nasilja.

Nekoliko takvih situacija ilustrovano je kroz likove Ane Jelić i Fedora Tomića. Ana, kao veoma povučena, hladna, nekako čudna i skoro od svih distancirane osobe, vuče traume napuštanja iz detinjstva, sušta je suprotnost Fedoru, sinu bogatih roditelja, koji je kao komunikativan, perspektivan, duhovit i uspešan đak i sportista veoma omiljen u društvu i izuzetno popularan među devojkama.No, ipak zajednički im je doživljaj usamljenosti i osećaj

nepripadanja okruženju u kome su se našli, iako se na različite načine tome odupiru.

No, život neretko zna da na čudan i neočekivan način zbližava ljude, pa tako i jedan slučaj vršnjačkog nasilja u odeljenju dade autorki mogućnost da poznajući Anu i Fedora i ''čitajući'' njihove reakcije razvije priču i čitaocu razotkrije njihove najtananije misli i osećanja, dočara unutrašnje monologe i prikaže ih kao snažnije, zrelije i jedno drugom privrženije. I ne samo to, već da i iz nekog drugog ugla dâ viđenje nekog nepristrasnog lica koje komentariše svaki detalj dva sasvim različita karaktera asocirajući na savest, što čitaoca vodi u dublja promišljanja i otvara prostor psiholozima, sociolozima i drugima za temeljnija sagledavanja svih aspekata ponašanja današnjih adolescenata. I da pored doživljaja žrtve nasilja vešto prikaže, pre svega, Anin preobražaj i njeno otvaranje ka ljubavi kao begu od neizvesnosti, mržnje i patnje.

''Mostovi u nama'' je delo koje potencirajući raznolikost oslikava tinejdžerske sudbine i hod putevima sve surovije današnjice na kojima se očito sve lepote i sastosmeni svetlosti i senki. Ali i u spoznaji i snaženju sebe u ubeđenju da samo mostovi koji se izgrade u sebi nepogrešivo vode na put svetlosti i bivaju temelj ljubavi. Da zbližavaju, daruju i čine da ljudi prozbore lepotom i toplinom. Da bivaju snaga jedni drugima i da iz njih život zrači. Da samo kao takav ima smisla.