09.01.2020.
Poezija
Grlena – Borče Panov
Grlena
da nosiš pogled kao neizgovorenu reč,
da ga sačuvaš kao zrno peska
u školjci ćutanja,
dok ti od jednog do drugog oka
putuje oblak
mnogih nevremena, koji nikada neće zagrmeti...
i dok više ne očekuješ da se vrate
reči koje su ti se preselile u ljude
kao ptice selice koje uvek prave gnezda
na najbližem meridijanu do sunca −
da odlepiš dan od usana
i noć od zenica
i da se setiš da lepota je kao zlatna prašina
na krilima leptira
kog ne smeš da uhvatiš prstima...
da očekuješ proleće
i ponovo usnama da bereš
ono što si posejao rukama.
Borče Panov
