Hilandarska beseda

Hilandarska beseda

Ko to odgoneta

mudrost vekova

pretočenu u sveta

Slova Ćirilova?

Ko sa tisovim štapom

Boga redovno obilazi

i pod nebeskom kapom

sve nas uči i pazi?

Čiji su ono znaci

na putu krstolikom

u opštoj ovoj zamci

sa slikom bogolikom?

Čije to mudre zore

sviću i na zapadu

da zle sile ne razore:

LJubav, Veru i Nadu?

Ćutanje rečito

staraca mudrih

naše je večito

pitanje budnih!

Koji to Manastir

sve do sada pretraja,

svaki rat i mir

od iskona do beskraja?

Hilandar na Gori

Svetoj među svetima,

ćutanjem govori

i onima i ovima!

Govori o mudrosti

molitve lekovite

srcolikoj svetlosti

iz duše tajnovite!

Pa govori iz drame

gomile usamljene:

Samo su mudre osame

suze prosvetljene!

One suze što nam krepe

misli, snagu i volju,

da nam sveci ne strepe

po nebeskom ovom polju!

Od Atonske Gore svete

Himalaja i Siona,

preko cele planete,

sve do pameti trona!

A sa trona pameti

ostao nam večiti zavet:

Ko se Bogu posveti

pravu izabra pamet!

I Bogu posvećeni

revnosno služe rodu,

iznutra prosvetljeni,

za krst časni i slobodu!

A Sloboda, Bogom data,

božiji je nauk vekova:

za tuđina i za brata,

kažu Slova Ćirilova!

Na Putu Svetoga Save

bićeš Otac svome Ocu,

iz narodne rođen glave

zahvalan Bogu, Tvorcu!

Otac je sluga sinu

i kao Bog služi svima!

Ceo Rod i Otadžbinu

u očima nebeskim ima!

Iz pirga Svetog Save

misao šiknu u visine,

iz narodne, srpske glave,

Sveti Oče i narodni Sine!

Dižeš svete tvoje ruke

do prestola pameti,

do nebeske mirne luke,

vrli Oče, Savo Sveti!

Vidi decu poskitanu

po ovoj plačnoj dolini

kako tvoju traže stranu

gde se misli i čini!

Sve kako Bog zapoveda

U pravcu mirne luke!

Pratnja nebeskog odreda

do Hristove vodi nauke!

Kad te Svetinja pohodi

i kad s tobom živi ona,

krilata reč te vodi

pravo do pameti grona!

U životu večnih visina

traju slovom svi vekovi

i misao kao zadužbina

šikne da trajno slovi!

Dugi su putevi srca

i sve su misli visoke

ako do Boga i do sunca

reči nas vode bistrooke!

Slave nas rečita slova

temeljima srcolikim,

vremena stara i nova

u ljudima bogolikim!

Kad nam neno duše slika

kroz sve tajne poruke

nekog našeg krajolika

sve su čežnje žive ruke!

Kandilo gori u duši

da stalno sija obraz

da nas slabost ne sruši,

svako da porazi poraz!

U rečima gorostasnim

koje nam sam Bog pokloni

na putevima su časnim

suncokrili neboskloni!

Čuvaju Slova Ćirilova

sva naša buduća pamćenja,

kuću od temelja do krova

i svačijih duša spasenja!

Bez svetih Ćirilovih Slova

nema Lovćena i Ostroga,

nema ni svetoga Kosova,

bez njih smo daleko od Boga!

Zato mi slavimo Slova

koja u pamćenju traju,

sveta Slova Ćirilova

u tuđini i u zavičaju!

Kazuju Slova sve nas

po meri samog Boga!

U Rečima je Spas,

jes´ tako mi Ostroga!

Loze mi blagorodne,

miro mirotočivo

kroz sve duše srodne

vekovima je živo!

Sve do vrha vremena

trajaće zlatno Slovo!

Slovoslovna plemena

piše Slovo Ćirilovo

Ko to odgoneta

mudrost vekova

pretočenu u sveta

Slova Ćirilova?

Petar Milatović Ostroški

U Crkvi Svetog Stefana Dečanskog,

u Melburnu 20. decembra 1989. godine.

Obavljeno u knjizi „Onebesimo snohvatice“,

Prometej, Novi Sad 2016.