Htenja
Htela bih
da uvek osećam
da si negde tu
oko mene,
u vazduhu, suncu, u snu.
Osećam sve vreme
kako mi strujiš kroz vene,
i čini mi se
da me dodiruješ polako,
nežno dok se smešiš,
kako samo ti umeš,
skidajući koprenu
samoće moje,
dok sve nestaje,
boje sveta više ne postoje.
Kao kroz san,
dodirujem ti nežno usne,
lebdim lako ka tebi,
u nadi
da ovaj trenutak sa tobom,
i beskrajem celim delim.
Hajde poljupcima,
dodirima, kazni me,
i stavimo tačku na sve
Natalija Novaković
