Idem
Idem na planine vrh, gde kremenje živo živi,
Vatru da upalim što dim ne poznaje,
Ptice da pozovem, krilima da zamahnu
Plamenove da obodre,
Sve zvezde da zamolim, zrake svoje da ugrade,
Vatru zemlje iskone da razbude i da
Svetlom njenim srca iza sna prenu se!
.
Idem na planine vrh, gde trave rastu,
One što leče sve brige i snove nejasne,
One čije kapi srebro-zlatne
Radost i ljubav dušama donose,
One što vodom živom napajaju se,
One što s kremenjem ljube se i mirisima
Svojim, neistine u bezdane odnose!
. .
Idem na planine vrh, gde spavaju duše smirne,
Gde Vile su kolo zaigrale, oko Vilana svoga svaka,
Gde Bogovi stope ostaviše - putokaz svojim Boginjama!
Verica Stojiljković