Ili, ili..
Po nekad mojim uspomenama plovci isplove
sa sve udicama.
Otrgnuti alergeni iz dobro čuvanih laboratorija
nasrnu.
Svrte se džangrizavi vrapci, u kolevkama mirisavih
travki detinjstva.
Po nekad poželim tanku strunu udice razvezati s grla ribnjaka,
udomiti ikre svih plivačica...
Otarasiti se lovaca što love najtanje niti duše.
Po nekad spomenari proplaču majčinim mlekom,
podojeni iz petnih žila, a gladni.
Trebalo bi staviti visoki zid,
da ne preskaču padobranci iznebuha.
Opstati na megdanu sa senkama.
Trsiti snagu bezgranično, dok se paralele ne ,,poravnaju"
ili ode dodjavola redosled
u pesmi!
Nerandža Nena Kostić