In memoriam - Dino Porović (1963 - 2019)

In memoriam

DINO POROVIĆ
(1963 - 2019)

Rastanci, a sastanci

             seni Dina Porovića

Kad naši, prijatelju, rastanci
postanu susretanja, u magli,
a led pruži vatrene nam ruke -
iz nevidbožja dolaze čamci,
s kojih Apolon k nama nagli,
da strelom ljubavi zaspe luke -

bez boje, bez žara, bez miga,
ljubav ponizni sluga je smrti
te bubamare božje su ovce -
polete li, s dlana crna knjiga
rujne poprima obrise, sluti
da poljubac ne broji novce -

već trenutke koji su spazmı
praskozorja, sporo što sviće,
kao okasneli žižak, u domu: -
ne živimo stoga kao po kazni
(i sužanj veruj u kamenolomu
zamišlja u kamu voljeno biće) -

ovo je samo vremeni rastanak
prijatelju, večnost tek je pomak,
izmeđ dve međusekunde, potom: -
na sredokraći božjoj je sastanak,
kojoj smo na tlu uvek nadomak
a križa se tek sastrag, lepotom -

stog apolonski krasni da jesmo
dragi, u trenutku mimoletnom,
kad sneg proletnje zaveje pute -
da nas Orfej susretne pesmom
a Kaliopa, s pisaljkom cvetnom
nadahne na stih, odostrag crte -

Slobodan B. Đurović