04.07.2018.
Poezija
Ja skidam Žalost – Nerandža Nena Kostić
Ja skidam Žalost
U srebrnoj koroti Meseca
ja skidam Žalost
da mi vidiš lice.
Dosta sam srpovima noći
sekla koĉijašu uzde...;
ovog puta doći ću nečedna pred Tvoje oči.
Samo mi pokaži Put...
Ovde Udovice udoviče tajno;
jedino ja se usudih
da ožalim živog ĉoveka.
Zvezdama se zaklinjem u Plavo...;
plavo ko ohridsko leto...
Ni jedanput ti ne stisoh ruku,
a ko da te oduvek znam.
Tako toplo, sanjalice sniju...
kad prežude žud zemaljskog...
Noćas bih merila srcem
Daljine i Beskraje...
Kočijašu, predji u trk;
o koliko kasnim
da sebe nazovem Ženom!!!
Nerandža Nena Kostić
