Jablan
kada sunce mine u smiraju dana
besana noć prostranstvom stražari
niz grane Jablana dolazi jesen
a bledi mesec mu na usni krvari
zvone zona u beskrajnoj tmini
to ludi vetrovi kroz telo mu reže
i trpi bol od pozne jeseni
dok srebrna magla grudi steže
zapevaju grane pod zvedanim trnjem
i beskrajem gde se tresla gora
sve što je milovao i sve što voleo je
sa crnom stražom ispratiće zora
Zorica Baburski