Jerihonska ruža - Goran Matić

Jerihonska ruža

Više se i ne sećam

Zašto sam svaku reč

Pregrizao kao jabuku

A odgizak pljunuo u potok kao tišinu

Da se pogoste šarani i počnu da šapuću.

Idemo ponovo

Svaki dan zamaknem iza ćoška

I sve nevidljivo postane mi bitno

Ti svaki dan staviš stručak lekovitog bilja

Medju usne i poljubiš me

Retka si zver u jazbini noći

Ovaj svet je tu za tugu ili sreću

Ono izmedju samo je tvoje

Idemo ponovo

Stihovi nemaju snagu kojom bi....

Skrenuli večnost ka snu ili stvarnosti

Ti nikada ne mirišeš na znoj

Jer živiš daleko od sebe

Ti nikada ne mirišeš na mene

Jer živiš duboko u meni

Ja sam vlažan od jezika tame

Tako lakše prodirem u tebe

Po tvom telu ispadaju mi mlečni zubi

Da li je dovoljno.....

Kažu da u Jerihonu raste ruža

Koja je zaboravila kako se umire

Tamo gde se čuda prave

Od osmeha i malo vode

Život je samo skok sa crnog na belo polje

Kažu da u Jerihonu postoji ruža

Diviću joj se, neko moje vreme.....

P.S:

Moje oko je veće od tebe,

u njega staneš ti i sve oko tebe.

Moje srce je manje od tebe

u njega ne staje ni deo tebe....

Goran Matić