Jesen
Nekako u svakom septembru
Useli se u srcu neka tuga nova
Drugačija , tuđa
Pa stisne uz onu moju staru
Zagrle se i dugo ćute
Ćutim i ja s njima
Gledajući u leto koje odlazi
S punim koferima neostvarenih snova
Ostavljajući samo stari kišobran
I nove cipele
Trome noge
Koje gaze umorne sunčeve zrake
Nikad tužnije, uplakane oblake
Bukete od lisća koje cvili
Vetar koji se gnezdi u kosi
Miris prolaznosti u vazduhu
Neku tihu setu
u svakoj kapi kiše....
Nekako u svakom septembru
U prvom jesenjem jutru
Poželim da složim svoje godine uredno
Zajedno s letnjom odećom
Progutam ključ od starog ormara
I odletim na jug
s pticama ...
Mariana Qunbar