19.11.2019.
Poezija
Jesenja nada - Biljana Kitić Čakar
Jesenja nada
Prosula se tama na krovove grada
Sa neba treperi tek pokoja zvezda
Ispod plašta neba Mesec se prikrada
Unoseći svetlost u ptičija gnezda
Među kose granja upleo se vetar
Kidajući lišće koje još preosta
Zastirući staze svaki milimetar
Raširio tepih preko starog mosta
Da u šušnju lišća prepoznam ti stope
Što sigurno gaze zadnje metre puta
Žureć’ da se ruke oko mene sklope
I da mir pronađem ispod tvoga skuta
U jesenjoj noći još mi tinja nada
Desiće se i to, samo ne znam kada
Biljana Kitić Čakar
