Još nije kraj
Još nije kraj, jer samo malo sam umro,
Kada sam prostreljen dok sam sletao
U tvoje svetove poređane nasumično.
Ili je to možda bilo dok sam šetao
Ispod tvoje kože,tražeći ono mesto
Gde si na jednu hrpu sve boli sakupila,
Ni sam ne znam više...
Samo se odjednom gomila ljudi slila
Da vidi čudo: nedomrtvljeni ludak
Sa smešnim naglaskom peva o ljubavi,
Najlepše reči gavranovim glasom,
Stojeći obnažen na sprženoj travi,
Na Sudilištu za nedoubijene.
Ne pokrivam se dlanovima dok se krv ne zgusne
Jer znam: Sudija zna pesmu, On je i sastavio!
Narediće mi da oživim sve, najpre oči i usne,
Potom krvni sud koji do tvoje utrobe vodi,
I u njemu mirnu reku, sa zracima Sunca u sebi
Da ti osvetli osmeh, i nebo u očima
Po kojem plove blješteći galebi.
Nebojša Stević
