Još uvek padaju bombe
iz nečastivog Sunca,
citostatičke rose,
rastu iz njiva;
dok gledam ti oči od deset zima,
uzimaš leptirov prah koga nema;
čuj, od đavolje senke napravi krila,
pomeni, kreni,
devojčice bez kose.
Vladimir Vuković
(Iz rukopisa)