Kad zaspim u nekoj gondoli - Ivica Turinski

Kad zaspim u nekoj gondoli

Znam da ne voliš moje odlaske
skitanja, pijanke
Al´ grleno se smeješ i koriš me
ljubiš i raduješ mojim vraćanjima
Zato ću se i poslednji put vratiti Tebi
umoran od ulica potopljenih vodom
i tuđih prozora ružnom bojom
obojenih
Umoran od zvuka zvekira
na trulim vratima
na koja sam nekim slučajem
zalutao
Umoran od govora poezije
u starim kafanama
ljudima koje to baš i ne interesuje
Umoran od nekoliko buteljki
dobrog vina
prohlađenog u bačvama
kamenom ozidanih podruma
Kad zaspim u nekoj gondoli
gospodin sa dugačkim štapom
koji pevuši kancone o nama
doneće me na Tvoju adresu
Jer i on zna
gde sam se uvek želeo vratiti

Ivica Turinski

 ________________

Foto: Christopher Michaelis