Kada te nema - Biljana Kitić Čakar

Kada te nema

Možeš li mi reći, zašto se sutoni

Boje u rumeno i Sunce netragom

Iza brega pada, dok sa crkve zvoni

Otužno i setno, k´o poslednje zbogom

Jutrom kada dođe, porađa belinu

Okupano rosom, melem oku snenu

Zaiskri u duši, odagna svu tminu

Učaurenu u minulom vremenu

I tvog oka pogled kao Sunce zari

Hiljade leptira u nebo se vine

Sa njima odlete svi moji košmari

Reči, kao žubor, zamene tišine

Ali, kad te nema, čujem hor đakona

I plašim se zvuka poslednjega zvona

Biljana Kitić Čakar

Pročitajte još