Kao pesma - Kristina Janković

Kao pesma

Nema mnogo razlike između

noći i dana,

mesečina posećuje odaje njene,

ceo svet zagrliće

samo da ne bude sama...

Vrata kuće širom otvorena

kao da priziva beštije noćne

da je zgaze kao mrava,

ali ona ne preza od izazova

da naiđe onaj koga hoće...

A njega nema!

Iznenada, u pukotini sna

izviruje onaj za kojim je tragala

bez reči, prepoznaju se

samo dodirima.

Jutro se ponovo rađa

nije ga odnela reka zaborava,

došao je izdaleka,

da tu i ostane kraj nje,

kao pesma - divna i stvarna!

Kristina Janković

Pročitajte još