Kasno je za nas - Vesna T. Mikanović

Kasno je za nas

Ja živim sa one

strane Meseca

na kraju ulice

gde spavaju

nebesa

bestelesna

u pesmi koja

kaže da kasno je

za nas...

U senci bagremova

sa zelenog dlana

duša tiho stremi

svetlima tvog

grada

žedna

nazdravlja tišini

svesna da kasno je

za nas...

Ja živim na Severu

iza trnovite kapije

u kući uspomena

umotana gunjom

i krajem šare

svilene

marame naslonjena

na led i znam da kasno je

za nas...

Moja majka je zemlja,

a otac odavno bor,

teše me i nežno

bude iz čame

uz prekor

kao zov

da moram dalje

i bez snage što kasno

je za nas...

Ja nemam žar zvezda

za prva milovanja

zore rumene na

snenoj stazi

svitanja

u jeku zagrljaja

koji si možda želeo

a ja sam sanjala i ako znam

da prekasno je

za sve

prošle i buduće

tvoje i moje,

za nas...

Ja nisam mogla izaći

iz ulice tamne strane

Meseca, ni sići

niz srebrne

basamke...

Strah ili ne

zadržao me je

u sutonu kad bilo je kasno

za tebe i mene

dok još jedna

godina

vene,

za nas...

Vesna T. Mikanović