Ključ, što život otvara

Tokom zanetih premišljanja,

u mislima morski suton,

ručno napravljenim bojama naslikan.

Zidove njime prekrivam rastužena,

neretko, kroz galeriju likova, slučajnih,

što zametak budućeg proviđenja krije.

Ne dajući neuljudnosti da ga uredi,

tim neznanim sečivima, britkostima,

što ne daju ni trag pepela da ostane,

pobijajući miris gorkih badema,

ulica dremežnosti, ukorenjenosti.

Ustajem, plovidbom, ka zrelosti blistavoj,

olujama vetrova unakrsnih ,

bez škripe temelja, deleći tobom usud strasti iste,

pod bademima, mirisom lavande tvog dodira,

uz valcer anđela krunisanog,

svih svitanja vetrovitih, protkanih nadahnuća,

dahom, ključa, što život otvara.

Čedna Radinović Lukić Lalić

Pročitajte još