Koga ja to viđu...?

Koga  ja  to  viđu...?

        Dan sasvim običan kao i svi predhodni. Odlazim da se nađem sa prijateljem u hotelu ’’Slavija’’. Sjednem za sto, i nakon 10 minuta ulazi u restoran čovjek srednjih godina, visok, elegantno obučen. Sa vrata je osmotrio cio restoran, i uputio se prema mome stolu. Kada je prišao blizu stola, zastao je, i par sekundi me posmatrao, i odjednom je ozario lice, raširio ruke, i prišao je do stola uz riječi: ’’Oooo, koga ja to viđu...đe si pogani jedna...dođi da te poljubim?! Zagrli me čovjek, izljubismo se kao stari prijatelji koji se dugo nijesu viđeli. Kada je popuštio njegov zagrljaj, jedva izgovorih da ja njega ne poznajem, a on začuđeno reče: ’’Čuš ne poznaješ, a ja sam ti jado Krivokapić iz Podgorice, prvi savjetnik Mila Đukanovića, zar ima neko ko mene ne poznaje,’’ i ponovo padoh u njegov zagrljaj.

        Izvukoh se nekako iz njegovog zagrljaja, i sjedoh za sto da me ne bi ponovo zagrlio. Sjede i on. Da li ti je rođak glumac Miodrag Krivokapić, upitah ga. ’’Kako ne, to mi je brat  o’strica, da nije mene bilo, on kamera ne bi gleda, ja sam ga upisa na Akademiju preko moih ljudi, i pomoga mu da diplomira. Da mene nije bilo, on bi danas čuva ovce po Durmitoru.’’

        Auuu, šta me snađe, pomislih js, a Krivokapić nastavi: ’’Nego viđi sokole, ja žurim na aerodrom, idem na neki poslovni sastanak sa Kineskom delegacijom, pa mi treba 2000 dinara za taxi do aerodroma.’’ Ja izvadih novčanik i pokazah mu da imam samo 1500 dinara, ne sluteći da će g-din Krivokapić zavući ruku u moj novčanik i uzeti onih 1500 dinara. Gospodine Krivokapiću, Vi mi uzeste sve pare, meni ne osta ništa, rekoh mu ja. ’’Čuš ne osta ništa, ti si doma,’’ reče Krivokapić i nastavi: ’’Šta će tebi pare kad si doma, ti kad dođeš kod mene u Podgoricu, išti što ti duša hoće, sve ću da ti dam.’’

        Na kraju našeg razgovora ja ga pitah zašto je došao baš kod mene da traži pare, a on reče. ’’Odmah sam zna da si ti moj čo’ek,’’i izađe iz restorana.

                                                                                                                                      Svetimir Jovanović