12.07.2018.
Poezija
Koračam kroz vreme - Nada Karadžić
Koračam kroz vreme
Ulice su prazne, meni dragog grada
Koraci su vuku, dok pločnik odzvanja
I pitam se evo šta li radiš sada
Da l´ sećanje tebe nekada proganja.
Sve je isto samo drvoredi šume
Povetarac mrsi tužne vrbe kose
Uloge nam loše, odavno se glume
U sećanju i sad naše noge bose.
Protekli su dani, godine i sati
Prolaziše kraj nas neki novi ljudi
Ali čežnju vreme iznova nam vrati
U želju se splelo, usnulo se budi.
Koračem kraj reke, meni dragog grada
Znam, da beše davno i više nikada.
Nada Karadžić
