Koraci - Vesna Zazić

Koraci

Kada rešiš da nekuda kreneš,

za grešku krivi taj prvi korak,

zalud sebe vratiš il skreneš,

ostaješ tužan, opor i gorak.

Svaka staza puteljke nove otvara,

prepreke koje treba da preskočiš,

treba tu neko da se razgovara,

kroz tuđe oči da se sobom suočiš.

Ko je rešio da sve svoje krije,

njemu ne vredi nikuda da kreće,

ne vodi zakon samo do robije,

sam se lišiš i nevolja i sreće.

Zato sam gluva na misli što vrište,

rešena čvrsto da nikuda ne krećem,

imam uspomena dovoljno da me tište,

na minut ću željom na tebe da slećem.

Tek ponekad i uvek na kratko,

da ne poželim nikakva puta,

pomešaću sve i gorko i slatko,

sebe da krivim i da nisam ljuta.

Vesna Zazić

Pročitajte još