Kugla sećanja
Ako protresem kuglu sećanja,
videću sneg
i blještavi kolovoz,
par snoviđenih stopa
i tamnoplavi šal…
I ruke nežnosti nepresušne,
darodavca nemira u svaki kasni sat.
Iz nje će se čuti arija,
samo naizgled horovi anđela,
iza platna nesnosne buke.
I skriće se na staklenom nebu
ljutito crtani lik,
čije oči kore bez milosti,
čije čelo nabira oluje.
Radovaću se kao dete
kad se osmehne strancu,
ne znajući kakvu igračku
iza leđa grčevito steže.
I prodreću u staklenu baštu
svom silinom tvrdoglavog uma,
koja će biti moja tamnica.
Ako protresete kuglu sećanja:
videćete sneg
i blještavi kolovoz,
par snoviđenih stopa
i tamnoplavi šal…
Videćete istoriju jednog uma,
koji je utamničio prošlost.
Videćete besmisao i bol,
kako ga u desetom krugu pakla,
u svoj blistavosti saznanja,
za manje od trideset srebrnjaka
pred vašim očima raspinju.
I čuće se poznata arija
u otmici vunenih pahulja,
kako umiljato škripi.
Ako protresete kuglu sećanja:
iza pahulja skriva se tamnica,
iz koje se bez rana ne izlazi.
Nevena Milosavljević
