Lagao sam
Kažu mi da su te videli
kako šetaš gradom.
Našim gradom
iz kog si davno otišla.
Kažu vidne su ti godine
ali još uvek si lepa.
Da ti oči zablistaju
na pitanje koje i meni
sada postavljaju
sa puno znatiželje:
jesmo li se sreli.
Da li smo se prepoznali.
Malo licemerno.
Pitali bi oni svašta
razonode svoje radi
ne primećujući setu
u očima mojim.
Kao da se njima ništa
tako desilo nije.
Posmatrao sam ih
kao kroz maglu.
Trenutak treperive tišine
u kojoj se zavrteo
poput filmske trake
deo neizbrisive prošlosti
i učinio ih je sićušnim.
Gotovo nevidljivim.
Zapalih cigaretu
da ne primete blagi drhtaj
na usnama.
Ne nismo se sreli rekoh.
Uz izdisaj dima izlete mi
olako: bilo pa prošlo.
Ne pitajući šta si im rekla.
A lagao sam.
Voleo bih da znam makar...
Bar da smo se u nemom
prolazu sreli.
Slobodan Kojić
